SRPSKА OTADZBINSKA PONOS RADIO I TELEVIZIJA.

22 године јубилеја, од покретања "СРПСКОГ ОТАЏБИНСКОГ ПОНОС РАДИЈА".

 

СРПСКИ ОТАЏБИНСКИ ПОНОС РАДИО.

 

 

 

 

 

ЗА СИГУРНО СЛУШАЊЕ РАДИЈА - КЛИКНИ НА ТРЕПТЕЋИ ЛИНК !

АКТУЕЛНО ?.

 

 

 

Шта су хрватски посланици, желели са последњим састанком ?.

 

Морам признати, да ни овога пута није изостављено посипање пепела по глави, над некаквом хрватском моралном супериорношћу. Али је чињеница, да су та времена одавно иза нас, јер република Србија одавно нема озбиљнијих противника, који би тражили издајничке услуге републике Хрватске и њених савезника против Србије.

Дакле остали су само голи политички протокол и реципроцитет интереса, што нас враћа у време дефиниције политике од, Др Војислава Шешеља, који је пророчки говорио о политици реторзије, што је данас случај. Политика реторзије није сада плод из времена ратних сукоба, већ је гола и реална чињеница у односима између две државе.

 

Овде морам напоменути да је од 2000 године од стране две полити-идеолошке гарнитуре, на власти, готово све учињено, да се тржиште републике, Србије отвори за производе и инвестиције, из републике Хрватске, што ова друга то никада није ни отворено чинила, носећи се на валу, Српске националне поражености, што се сада испоставља, као контра продуктивно !.

   

Услед оваквог поимања у гледању, на тренутно окружење републике Србије, многе од суседних држава , су покренуле судске процесе, на међународним инстанцама против Србије, у намери да извуку било какву економску корист, од тренутног положаја државе, наиме ратних репарација, у покушају, да своје грађанске ратне сукобе, трансформишу у тзв агресију, Републике Србије, против њих.

Овакво њихово виђење, има генезу из времена СФРЈ. где је Соцјалистичка Република Србија, заиста била колонијални протекторат од стране режима диктатора Јосипа Валтера Броза Тита, и његових тадашњих послушника и издајника Србије.

 

Да закључим на тзв притужбу братске и јединствене републике Хрватске, Босне и Херцеговине, или неке друге социјалистичке аутономне покрајине, Српски" Титов "послушник, би потписао прихватање Српске националне и колективне одговорности за тзв агресију.

У оваквој пракси је највише одмакла Федерација БиХ, што је по ову државу могло бити изузетно суицидно, јер њихови посланици, су после изрицања пресуде, својим говором мржње, на тему теологије и међународне политике, по њиховом тужбеном захтеву, изазвали огорчену реакцију, потрошача њихових производа у Србији. Што је економском интересу републике БиХ, проузроковало немерљиву економску штету.

  

Као и сваки оптимиста, који гледа у будућност, узимам у обзир да су сви региони из некадашње СФРЈ, својим битисањем усмерени, једни према другим. Спољном политиком Република Србија, представља контапункт, резмишљањима и праксом прошлости. У зависности према суседству, разнолики су и резултати ове политике, најбољи дефинисани пример је према Федерацији БиХ, где је на снази споразум о специјалним односима између Ентитета Републике Српске и Републике Србије, где и Федерација БиХ има, економску добит, уз слободу кретања, трговине и саобраћаја, што Република Хрватска, системским мерама онемогућује, покушавајући да контролише Федерацију БиХ, у смислу економског подјармљивања и свеопште контроле саобраћаја, комуникације и трговине. Што Република Србија, неће никада дозволити, у име тековина цивилизованости и културе пристојности!.

 

 

 

 Жељезнички мост на реци "Дрини", Мали Зворник, према Љубовији, Лозници, Шабцу и Руми.

 

Природно, то што је важило у СФРЈ, није могло да се преслика на међунарудно право !.
СФРЈ одавно не постоји, али зато имамо још оних који би волели такав амбијент, наша Република Србија, није више то, и као све нормалне државе у свету, брани свој интерес.
Дакле остали су само голи политички протокол и реципроцитет интереса, што нас враћа у време дефиниције политике од Др Војислава Шешеља, који је пророчки говорио о политици реторзије, што је данас случај. Политика реторзије није сада плод из времена ратних сукоба, већ је гола и реална чињеница у односима између две државе. 

Ово би био само један од примера, разилажења у гледиштима између Хрватске и Србије. Пошто је, услед познатих политичких захлађења односа, по питањима рата и његових последица, још увек далеко од позитивног епилога за обе стране, саобраћајни аспект је још увек у катастрофалном стању.  Захваљујући изузетно добрим односима између република Мађарске и Србије, то је гаранција да југоисточни део европе, не може бити слепо црево у саобраћају, Долина реке Дунава, је опет добила улогу саобраћајне комуникације цивилизованог света, и то ће остати тако заувек !.

Временом ће и остали субјекти увидети да, је контра продуктивно ићи, на политику конфронтације против Републике Србије. Сада је држава Србија на политичком раскршћу, и мери свој интерес за обе стране, између запада и истока еввропе, у сваком случају, то се неће никако негативно одразити на остале државе југоисточног дела европског континента, јер прилив нових инвестиција, само убрзава комуникацију и напредак, од којих сви могу имати велике користи.

Овога су свесни и политички чиниоци у Републици Албанији, чији ће притисак , на Косовске чиниоце бити све већи, у циљу саобраћаја, комуникација и трговине, неће ме у будућности чудити , ако догађаји из 99 године за страну Републике Албаније, буду само велики осећај непријатности, са овим новим чињеницама.
У име свега тога, оно око чега се буде разговарало између Република Србије и Хрватске, може само имати утицаја на саму Републику Хрватску, чији су теолози и политичари , кројили судбину овог региона, док су имали ту позицију. Како је сада немају, неће у недоглед одлагати отворени дијалог са Србијом.
Наша држава не треба више да уступи, јер нема ништа више, спрам онога, што Хрватска држава, мора кориговати или поправити.
Уколико наставе са овом досадашњом политиком, запашће у дисфункционалну изолованост сваког облика, јер ни у којем случају Република Србија, за то не може бити одговорна.

Овога су свесни и политички чиниоци у Републици Албанији, чији ће притисак, на Косовске чиниоце бити све већи, у циљу саобраћаја, комуникација и трговине, неће ме у будућности чудити, ако догађаји из 99 године за страну Републике Албаније, буду само велики осећај непријатности, са овим новим чињеницама.

У име свега тога, оно око чега се буде разговарало између Република Србије и Хрватске, може само имати утицаја, на саму Републику Хрватску, чији су теолози и политичари, кројили судбину овог региона, док су имали ту позицију. Како је сада немају, сигурно неће у недоглед,  одлагати отворени дијалог са Србијом.

На нашој држави, остаје велики задатак, да се посваку цену бране права, на националну припадност, језик и културу, словенског живља, које је опредељено у католичкој конфесији. Како се неби парадржавна структура, хрватске националне мањине,  користила инструментима, наше правне државе, у репресији према онима који се не сматрају њиховим делом. Кршећи устав наше државе!, као и повељу уједињених нација о људској равноправности. 

 Уколико наставе са овом досадашњом политиком, запашће у дисфункционалну изолованост сваког облика, јер ни у којем случају Република Србија, за то не може бити одговорна.

                                                                                                                   Слађан Петар Милановић.

AddThis Social Bookmark Button

Наша држава не треба више да уступи, јер нема ништа више, спрам онога, што Хрватска држава, мора кориговати или поправити.
У име свега тога, оно око чега се буде разговарало између Република Србије и Хрватске, може само имати утицаја на саму Републику Хрватску, чији су теолози и политичари , кројили судбину овог региона, док су имали ту позицију. Како је сада немају, неће у недоглед одлагати отворени дијалог са Србијом.
Наша држава не треба више да уступи, јер нема ништа више, спрам онога, што Хрватска држава, мора кориговати или поправити.
Уколико наставе са овом досадашњом политиком, запашће у дисфункционалну изолованост сваког облика, јер ни у којем случају Република Србија, за то не може бити одговорна.

 

Временом ће и остали субјекти увидети да, је контра продуктивно ићи, на политику конфронтације против Републике Србије.Сада је држава Србија на политичком раскршћу, и мери свој интерес за обе стране између запада и истока еввропе, у сваком случају, то се неће никако негативно одразити на остале државе југоисточног дела европског континента, јер прилив нових инвестиција, само убрзава комуникацију и напредак, од којих сви могу имати велике користи.
Овога су свесни и политички чиниоци у Републици Албанији, чији ће притисак , на Косовске чиниоце бити све већи, у циљу саобраћаја, комуникација и трговине, неће ме у будућности чудити , ако догађаји из 99 године за страну Републике Албаније, буду само велики осећај непријатности, са овим новим чињеницама.
У име свега тога, оно око чега се буде разговарало између Република Србије и Хрватске, може само имати утицаја на саму Републику Хрватску, чији су теолози и политичари , кројили судбину овог региона, док су имали ту позицију. Како је сада немају, неће у недоглед одлагати отворени дијалог са Србијом.
Наша држава не треба више да уступи, јер нема ништа више, спрам онога, што Хрватска држава, мора кориговати или поправити.
Уколико наставе са овом досадашњом политиком, запашће у дисфункционалну изолованост сваког облика, јер ни у којем случају Република Србија, за то не може бити одговорна.

 

Овога су свесни и политички чиниоци у Републици Албанији, чији ће притисак , на Косовске чиниоце бити све већи, у циљу саобраћаја, комуникација и трговине, неће ме у будућности чудити , ако догађаји из 99 године за страну Републике Албаније, буду само велики осећај непријатности, са овим новим чињеницама.
У име свега тога, оно око чега се буде разговарало између Република Србије и Хрватске, може само имати утицаја на саму Републику Хрватску, чији су теолози и политичари , кројили судбину овог региона, док су имали ту позицију. Како је сада немају, неће у недоглед одлагати отворени дијалог са Србијом.
Наша држава не треба више да уступи, јер нема ништа више, спрам онога, што Хрватска држава, мора кориговати или поправити.
Уколико наставе са овом досадашњом политиком, запашће у дисфункционалну изолованост сваког облика, јер ни у којем случају Република Србија, за то не може бити одговорна.

Србија ни на западу, ни на истоку.

 

         

Данас је 30.11.2012 године. Дан после некада слављеног 29 новембра. Као и обичан 

сваки дан, али заиста није тако.

 

Јавност се још није ни опоравила од вести, да су, Хрватски генерали, на суђењу у

 међународном суду, савета безбедности, при уједињеним нација, ослобођени свих 

оптужби за почињене ратне злочине, над цивилним становништвом, Републике Српске 

Крајине. А већ јуче и  без скрупула, осведочени криминалац и политичар

Рамуш Харадинај, чији су прсти умешани у тешким злочинима, према припадницима 

српске и других нација.

Поставља се питање, шта се то заиста дешава у нашем окружењу, уколико смо 

у борби за сопствене националне интересе, били препуштени сами себи, остављени 

и од Русије, чија је дипломатија и саучествовала у оформљењу Хашког трибунала 

за земље бивше Југославије.

Лично нисам видео ни мало подршке фундаменталним циљевима наше државе! 

Ситуација у нашем окружењу идила божија, само да крену сви да нас киње и пљују.

Само није ми познато, дали лаковерност наша има своје дно, да неко паметан каже, доста !.

Желим рећи, да смо заиста били ковачи овакве своје среће. Прво смо веровали у јединство

наше са  Русијом, када смо били опкољени и изоловани. 

Друго, поверовали смо у евро-интеграције, а сада нам се овако узвраћа. И готово увек

по правилу, баш ми као народ и држава да будемо изневерени, уз чињеницу да смо

сами себи у циљу верности, чинили и суицидне радње.

Ако би рекли доста, онда морамо тражити извињење и од других, као што смо се и народ

 и држава другима извињавали !

 

Тражити од западног света;

1. Извињење за увлачење Краљевине Југославије, у други светски рат.

2. Извињење за подршку и финансирање режима Јосипа Броза, које је било 

условљено, повољним кредитима, на штету Српског народа, његове територије и 

природних ресурса, "Колонијалне политике".

3. За наставак ове политике индиректном подршком, новопостављеног режима 

Слободана Милошевића, чији је задатак био деструкција, националних интереса и државе!.

4. За трећи наставак ове политике извођењем такозваних демократских промена, 

од  05.10. 2000 године! Где је финиширан први део посла, Јосипа Броза, у виду 

безскрупулозне пљачке националних и приватних добара Србије. За довршење 

предходног задатка Слободана Милошевића, у државној и националној деструкцији.

Тражити од Русије извињење;

1. За анти-српску политику СССР-а и Коминтерне, према народима државе Србије

 у континуитету од 1921 до 1979 године. "Где су креиране ; Муслиманска и Македонска

 нација."

2. За довођење Хрватског емигранта из "Бериселског круга, где је и отпочела сарадња и 

финансирање националиста и бољшевика, од коминтерне" Јосипа Броза, на чело КПЈ.

3. За рушење уставног поретка, Краљевине Југославије. 1944 године.

4. За геноцидну депортацију цивилног становништва, Немачке националне мањине, на 

територију СССР-а. Актер овог злочина, Словеначки функционер, Борис Кидрич.

5. За не-стављања вета, да савет безбедности формира међународни суд у Хагу,

ад-хок типа, за бившу Југославију.

 

Када смо се већ морали другима извињавати, онда је и ред, да и други учине то и нама, 

како би цивилизацијске и културне тековине овога света имале свој смисао.

                      
Памет у главу народе Србије. Боља је независност, од свакојаког повлађивања, и 

спремност да то и одбранимо !.                                                                                                                                                                                                                 

 

О НАШОЈ ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ.

Kao и сваки скроман почетак, и наша радио станица имала је унапред сценарисану причу, са неким од непоштених начина трајног прекидња, сопственог рада у етру. Међутим! пошто се у овој причи радило о екстремно поштеним људима, који су и отпочели ову причу трајног карактера, њен крај није ни мала био близу, како су очекивали они, што су мислили да контролишу све што се креће или лети. Давјући привид неке слободе, која то није никада ни била, станица је покренута на основу закона, који је тада био актуелан. Тако да нисмо ни питали оне који су представљени тренутним статусом и позицијом, јер за нас је реална опција била само слобода, и ништа више ни мање од тога.

To је узбудило дежурне душебрижнике, и чуваре накарадног и криминалног поретка Слободана Милошевића, да се јако забрину, што једна политички неопредељена радио станица емитује патриотски програм, који пропагира повратак монархије, као природног елемента у уређивању системског устројства карактеристичног за саму Српску Нацију, без икаквог краткорочног, или по њих опасног! дугорачног циља, који смо остваривали уз волонтерски и непрофитан рад, не очекујући ни од кога било какву помоћ.

Y3PE06TEt8s

Пошто нисмо имало мецене, или политичке странке иза себе (КАО И ДАНАС) , то су нас они гледали као лаку мету за њихов одстрел. Од оснивања 19,12,1992, почевши од пролећа 1993 године , и до краја њиховог режима 2000 године. Било је више узастопних покушаја да се насилно обустави наш рад. Од тога, четри пута нам је одузимана опрема, као основно средство за рад. При последњем покушају отуђења опреме, ангажоване су пара-милитарне структуре, из криминалног миљеа, "Режима покојног Слободана Милошевића". Доказ за то, је и да се и после 1997 године губи сваки траг, о отуђеној емисионој опреми,СРПСКОГ ОТАЏБИНСКОГ ПОНОС РАДИЈА, и ДОРЋОЛ РАДИЈА (КОМЕРЦИЈАЛНОГ ЕЛЕКТРОНСКОГ МЕДИЈА).

Уз безброј покушаја маргинализовања или ометања, схватили смо зашто? као електронски медиј сметамо ма коме, да је на власти!

Проблематика ове наше приче је у томе, што је наш начин рада у сржи имао анти-манипулативну принципију, како се држимо истине, каква год да је, као основног правца у прилажењу јавности изговореном речи, не повлађујући ни једној страни супротставлјеној у политици, пошто хвалимо (КРИТИКУЈЕМО) и једне и друге.

Наше похвале и начин на који интервјуишемо политичаре, гостујуће место у нашем студију за микрофоном и изложењем нецензурисаним питањима наших слушалаца, манипулатори и остали демагози ! сматрају изузетно отровним за неки свој плаћени имиџ, те тако и уз савет њихових имиџ менаџера, избегавају и плаше се гостовања код нас, јер сви разговори су подложни јавности путем директног телефона, чији се број јавно објављује, два дана пре гостовња.

Овај филтер су прошла само, два наша политичара: Др Војислав Шешељ директно из студија, и Покојни Др Зоран Ђинђић телефонским путем. Осталим политичким актерима, ни до дан данас, није ни падало на памет, да помисле да изведу тако нешто, што је била искрена мера њихових персоналних квалитета, када избегавају овакав сусрет са јавношћу.

После пето октобарских промена, било је изузузетно подлих покушаја, од нових "старих" власти, да се наш рад у 90-тим годинама, искривљено прикаже! као да је наша радио станица била део миљеа од бившег режима, намерно прикривајући чињеницу, да се тај исти режим сурово обрачунавао, са нама као његовим љутим непријатељима, да су у наше просторије упадали са дугим цевима, од свога наоружања. Не верујем да и једна медијска кућа на овим просторима, има такво искуство.

Искрено речено. До оваквог апсурда и нонсенса је дошло а и новим властима је ишло у прилог то, зато што нам је вођење дугорочне борбе за демократизацију, медијског окружења за последицу оставило тешку економску ситуацију и девастираност радног ивентара, што је све укупно нама онемогућавало даљи рад и прогресију. За илустрацију; доживели смо да неки од носилаца дивље приватизације, нас понуди заинтересованим купцима из иностранства, и ако је СРПСКИ ОТАЏБИНСКИ ПОНОС РАДИО био приватно власништво  предузећа ДИСК, власника Зорана Ђокића!.

Дакле и једна једина приватна радио станица, супротставлјена режиму, за разлику од осталих про режимских радио станица, које су биле друштвена својина, те се као такве побунише против режима, уз обилну финансијску помоћ иностраних фактора. Ми такве помоћи нисмо имали, из просто патриотских разлога, што није одговарало иностраним факторима, чији се рад односио, на преобраћене комунисте. 

Када је заиста дошло до каквих таквих промена у нашем друштву, поставило се питање, како даље радити. До 2004 године емитовали смо са ограниченом снагом, осиромашени и техно политички уназађени. Како смо и даље имали статус неподобности, нисмо могли учествовати ни у једном пројекту по питању радио дифузије, нико није желео да нам одобри, ни кредит за набавку опреме, а камоли да нам се изда дозвола за емитованје, са већом снагом одашиљача. 

Интернет конекција, је за нас била само мисаона метафора до 2006-те године.

Нисмо могли ни да предпоставимо, зашто је наше име и рад, гурнуто у страну заборава и маргинализације, и зашто су за нашу мисију, била сва врата закључана. Ми смо са ентузијазмом наставили даље припреме за рад 

Када смо почели да радимо, са покретањем емитерске делатности преко интернета. Када смо по први пут видели шта се о нама писало, и ко се својим интелектом експандирао на тему нашег рада, осетисмо плодове демократских промена, под пљувањем и етикетирањем, оних које смо сматрали својим саборцима, у борби за боље сутра.

Били смо окарактерисани као део криминалног миљеа претходног режима, да смо распиривали шовинизам  и мржњу према осталим народима овде, и ту су изнели дисертацију од такозваних експерата за турбо-фолк да смо ми били окосница деструкције националне културе, рехабилитујући друге тада режимски подобне медијске куће, на наш рачун.

Са првим нашим отвореним писмом преко ГУГЛА, свим посланицима јавне речи Бивше Југославије и остатку света, изнели смо нашу верзију ове дотичне приче, то нисмо могли учинити од 2000 до 2006 године, само зато што смо емитовали тишину, и што једноставно због недостатка интернет конекције!, нисмо једноставно имали појма, шта о нама пишу?, новинарски натуршчици, нових демократских промена у Србији.

 Гледајући то са нашег животног пута и великог искуства, узимајући у обзир нашу теорију и праксу у раду, то морамо сматрати незаобилазним фактором у нашем професионализму.

Једино што није никада било добро у оваквим причама је, да када нешто не волите, или једноставно презирете, своје мишљење о томе увек можете изнети јавно. Али то кад и чините са ангажовањем екстремних метода у јавном општењу, уз голу силу и употребу лажи, то разара принцип демократије !, и уводи закон џунгле.

Као електронски медиј, ми нисмо ангажовани ни од кога, патроте смо, служимо своме народу и уважавамо остале народе, више волимо  горку истину, од ма какве заслађене лажи.

Због вас у напаћеној нам отаџбини СРБИЈИ, и вас који сте своју будућност потражили, негде другде у свету, не желећи да заборавите, ко сте ? и шта сте ?.  Ми радимо и даље од СВЕТОГ НИКОЛЕ, ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 1992 ДО САМЕ ВЕЧНОСТИ.

СРПСКИ ОТАЏБИНСКИ ПОНОС РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈА. 

                                                                                                                                                      Slađan Milanović.

Овим путем упућујем извињење посетиоцима ове странице, што одмах у едиту нисам био у могућности да ово напишем ћирилчним писмом.   

                                      

можете нас слушати или гледати, и на другим страницама!

Зоран Ђокић Продукција Модро Око.